Novinari TV Pink snimili su prilog o povređenom lanetu koje je nakon nesreće u kojoj je izgubilo sve četiri noge prebačeno iz Aranđelovca u beogradski zoo vrt. Pozvali su nas da bismo zajedno upozorili javnost da u Srbiji živi veliki broj divljih životinja koje su u različitoj meri ugrožene. Neophodno je podići svest građana o tome koliko su divlje životinje ugrožene u Srbiji i upoznati ih sa činjenicom da u našoj zemlji postoji zakonska regulativa i ratifikovane konvencije koje moraju da se poštuju kada su divlje životinje u pitanju. U saradnji sa novinarkom Jelenom Milošević i voditeljima Nemanjom Velikićem i Dijanom Bjelivuk informisali smo građane o odgovornosti i načinima da se uključimo u zaštitu divljih životinja u Srbiji.

U kojim slučajevima divlje životinje smeju da se drže u zatočeništvu, a kada to nije dozvoljeno?

Zakon o divljači i lovstvu Republike Srbije koji je usvojen 2010. godine kaže da se divljač smatra prirodnim bogatstvom i imovinom RS i stoga građani ne mogu slobodno da raspolažu divljim životinjama, drže ih u zatočeništvu ili ugrožavaju staništa.

laneZabranjeno je zarobljavati i držati divljač u zatvorenom ili ograđenom prostoru, pa čak i uzimati jaja od divljači, kao i sakupljati jaja zaštićenih vrsta ptica.

Divlje životinje smeju da se drže ne duže od mesec dana od dana prestanka delovanja elementarnih nepogoda, odnosno izlečenja povrede ili sprovođenja određenih mera gajenja, osim u zoološkim vrtovima, farmama divljači, parkovima divljači i drugim objektima u kojima je ovim zakonom ili posebnim zakonima dozvoljeno držanje divljači u zatvorenom prostoru. Nadzor nad primenom Zakona o lovstvu vrši lovna inspekcija pri Ministarstvu poljoprivrede.

Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za držanje divljih životinja u zatočeništvu, uslovi držanja, način obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.

Nadležni organi treba da utvrde pod kojim okolnostima je došlo do povređivanja (sakaćenja) laneta jer je zabranjeno vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači, a očigledno da kosilica koja je povredila lane nije ispunjavala zakonske uslove.

Kolika je uloga zooloških vrtova i na koji način se oni mogu uključiti u očuvanje ugroženih vrsta, kao što je slučaj sa povređenim lanetom možda?

Nažalost, danas je u Srbiji najveći problem nesprovođenje i nepoštovanje usvojenih propisa. Zbog toga danas imamo samo dva registrovana zoo vrta, u Boru i Paliću.

Uloga zooloških vrtova je dvostruka, oni imaju edukativnu ulogu i ulogu očuvanja ugroženih vrsta. Pored uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje dobrobit životinja, zoološki vrt mora da učestvuje u programima ex situ zaštite ugroženih vrsta i da razmenjuje informacije koje se odnose na očuvanje vrsta sa drugim zoološkim vrtovima. Nadležno ministarstvo odobrava programe ex situ zaštite i razmnožavanja ugroženih vrsta divljih životinja u zatočeništvu za potrebe reintrodukcije i translokacije.

Zoološki vrt treba da kontinuirano radi na unapređenju i poboljšanju uslova u kojima borave primerci divljih životinja u skladu sa potrebama da tih vrsta, u cilju omogućavanja što prirodnijeg ponašanja istih u zatočeništvu.

Zoološki vrt mora da ima program edukacije posetilaca o očuvanju vrsta i zaštiti prirode i odgovarajući broj zaposlenih lica sa neophodnim kvalifikacijama za rad sa divljim životinjama. Edukacija posetilaca zoološkog vrta o značaju očuvanja divljih životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa mora biti sastavni deo izlaganja primeraka u zoološkom vrtu. Uloga zoološkog vrta u obrazovanju stanovništva o divljim životinjama mora da bude jasno navedena u statutu zoološkog vrta. Program edukacije posetilaca mora da ima definisane i usklađene komponente usmerene ka različitim profilima posetilaca zoološkog vrta.

Oznake na objektima i prostorijama gde su životinje izložene treba da jasno i ispravno identifikuju životinje koje se nalaze u njima. Na informativnom materijalu moraju biti istaknute i ažurirane informacije o stepenu ugroženosti populacija date vrste u prirodi, o staništima i faktorima ugrožavanja, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode. Materijal za program edukacije posetilaca treba da bude dostupan posetiocima zoološkog vrta (vodiči, beleške, nastavni materijal, i slično). Zoološki vrt je u obavezi da demonstrira sprovođenje svog obrazovnog programa kroz određen niz aktivnosti u toku svake kalendarske godine.

Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu propisane su i mnoge druge obaveze zoo vrtova i drugih objekata za držanje divljih životinja.

Dobrobit životinja ne zavisi od našeg ličnog stava nego postoje propisi koji regulišu te oblasti, zar ne?

Dobrobit životinja je naučno utemeljena. Životinjama treba da se obezbede adekvatni smeštaj i ishrana, zdravstvena nega i lečenje, kao i pažnja i zaštita od stresa, patnje i boli. Dobrobit životinja je u tom smislu biomedicinska nauka jer se standardi dobrobiti temelje na poznavanju biologije i psihologije životinja, te razumevanju njihove evolucije i uslova u kojima su se razvile.

Republika Srbija se nalazi u procesu evropskih integracija, a usvajanje pravnih tekovina Evropske unije i usaglašavanje propisa i standarda je već započelo u oblasti dobrobiti životinja. Za ovu oblast važna su pregovaračka poglavlja 11, 12. i 27, a od suštinske važnosti je i poglavlje 23, s obzirom da mora da bude uspostavljena vladavina prava i poštovanje zakona.

Zakon o veterinarstvu usvojen je još 2005. godine, Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o stočarstvu 2009. godine, a Zakon o divljači i lovstvu 2010. godine. Usvojeni su i brojni prateći pravilinici i druga podzakonska akta.

Republika Srbija je usvojila posebne zakone kojima je ratifikovala sledeće konvencije: Evropsku konvenciju o zaštiti životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima, Evropsku konvenciju o zaštiti životinja za klanje, Evropsku konvenciju o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu i Protokol kao dodatak Konvenciji o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu, kao i Evropsku konvenciju o zaštiti kućnih ljubimaca.

Veterinarska inspekcija pri Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ovlašćena je da vrši nadzor nad primenom navedenih ratifikovanih konvencija u oblasti dobrobiti životinja.

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine pri istom ministarstvu ovlašćena je da vrši nadzor nad primenom ratifikovanih konvencija u oblasti zaštite životne sredine (zaštita biodiverziteta divljih životinjskih vrsta), a to su: Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija) - ratifikovana 2007, Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bonska konvencija) - ratifikovana 2007. i Konvencija o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje flore i faune -CITES (Vašingtonska konvencija) ratifikovana 2002. godine.

Šta je sa nezakonitim lovom? Koliko lovokradice narušavaju faunu naše zemlje?

U krivična dela protiv životne sredine spadaju zlostavljanje i ubijanje životinja, njihovo nesavesno lečenje, uništavanje šuma, pa tako i nezakonit lov i nezakonit ribolov. Za ova krivična dela predviđene su novčane i kazne zatvora u rasponu od šest meseci do tri godine, u zavisnosti da li se lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen, da li se lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili se hvata živa, da li se lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ako se lovi bez posebne dozvole određena vrsta divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ako se lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava, pri čemu se ulovljena divljač i sredstva za lov (i robolov) oduzimaju.

Štetu koju državi nanose osobe koje čine ovo krivično delo treba posmatrati u kontekstu održivog razvoja, šteta je očigledna u oblasti zaštite životne sredine i ekonomije, ali postoje i višestruki društveni aspekti štete od nezakonitog lova. Takođe, mnoge odluke o odstrelu divljači sukobljavaju se ne samo sa zakonom nego i sa zdravim razumom. Sve aktivnosti u vezi sa lovom moraju strogo da se kontrolišu.

Ukoliko saznamo da se neko nehumano ponaša prema životinjama, kome na prvom mestu treba da se obratimo? 

Građani neće pogrešiti ako pozovu policiju koja je nadležna za krivična dela, pa tako i krivično delo iz člana 269. Krivičnog zakonika, Ubijanje i zlostavljanje životinja, za koje su zaprećene novčane i kazne zatvora u rasponu od jedne do tri godine.

Takođe, Zakon o javnom redu i miru, član 17. tretira zlostavljanje na javnom mestu kao prekršaj za koji je takođe nadležna policija.

Nadležnost državnih organa podeljena je u odnosu na vrstu životinja i građani treba da se obrate sledećim inspekcijama:
-veterinarska inspekcija nadležna je za sprovođenje propisa koji štite životinje na farmama, ogledne životinje, kućne ljubimce, životinje u industriji zabave i životinje u zoološkim vrtovima,
-inspekcija za zaštitu životne sredine vrši nadzor nad primenom ratifikovanih konvencija u oblasti zaštite životne sredine (zaštita biodiverziteta divljih životinjskih vrsta),
-lovna inspekcija nadležna je za kontrolu sprovođenja Zakona o lovstvu.

Napomena: Fotografija je preuzeta sa sajta Studija B

Vesti 2014.

  • Gostovanje u emisiji Dobro jutro na TV Pink +

    Novinari TV Pink snimili su prilog o povređenom lanetu koje je nakon nesreće u kojoj je izgubilo sve četiri noge Opširnije...
  • Prijava protiv policijskog službenika Policijske stanice Kosjerić +

    Udruženja građana LINK PLUS, Feniks i Nada za životinje – Riska uputila su danas Sektoru unutrašnje kontrole policije Ministarstva unutrašnjih poslova Opširnije...
  • Upravi za veterinu: Zahtev da se ažuriraju podaci u Registru prihvatilišta za napuštene kućne ljubimce +

    Registar prihvatilišta za napuštene kućne ljubimce u sadašnjem obliku ne poseduje sve relevantne podatke koji bi obezbedili da se građani Opširnije...
  • Poseta Centru organske hrane i domaćih proizvoda +

    Proces evropskih integracija doneće novine u poljoprivrednoj proizvodnji, a proizvođači će morati da ispune evropske standarde bezbednosti hrane da bi Opširnije...
  • Upravi za veterinu: Izmene Zakona o dobrobiti životinja +

    Udruženje LINK uputilo je direktoru Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dr Dejanu Bugarskom zahtev da mu Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7