WolfNajava izgradnje pingvinarijuma i dovođenja pingvina u Zoološki vrt grada Beograda pokrenuo je mnoga pitanja u vezi sa zoološkim vrtovima u našoj zemlji, naročito zato što je započet proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji tokom kojeg će biti usvojeni i primenjeni evropski standardi u oblasti zaštite životne sredine. Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine je složeno i zahtevno, a između ostalog, ono se bavi i zaštitom divljih životinja, pa tako i divljim životinjama u zatočeništvu.

Tradicionalna predstava o zoološkom vrtu kao turističkoj atrakciji koja služi da u slobodno vreme prošetamo i pogledamo divlje životinje zatvorene u kavezima ili malim ograđenim prostorima u kojima provode svoj život daleko od svog prirodnog staništa, prva će morati da se promeni.

U oblasti zaštite prirode, nacionalno zakonodavstvo biće usklađeno sa propisima EU. Usklađivanje sa odredbama direktive o zoološkom vrtu (direktiva 199/22/EK) i sprovođenje novih propisa konkretno će značiti da držanje divljih životinja u zoološkim vrtovima mora da bude opravdano u smislu sprovođenja programa očuvanja ugroženih vrsta životinja, zaštite biološke raznovrsnosti. Zoološki vrtovi moraće da imaju sve potrebne dozvole da bi mogli da nastave da rade.

I po trenutno važećim domaćim propisima, za dobrobit životinja u zatočeništvu i tokom prevoza nadležno je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Inspekcija za zaštitu životne sredine nadležna je za kontrolu nad posedovanjem divljih životinja u zatočeništvu, uključujući i kontrolu uslova držanja životinja, a veterinarska inspekcija nadležna je za kontrolu zdravlja i dobrobiti životinja. Danas nijedan zoološki vrt u Srbiji ne ispunjava uslove propisane zakonom i stoga nijedan nije registrovan.

Iako je reč „kontrola“ dosad bila jedna od najneomiljenijih reči u zoološkim vrtovima, oni će postati predmet kontrole organa nadležnih za kontrolu zooloških vrtova. Kontrolisaće se dokumentacija, uslovi, dobrobit i zdravlje životinja, reprodukcija, kao i kretanje životinja.

Način rada pokreće i pitanje finansiranja zooloških vrtova. Niski iznosi cene ulaznica koje privlače veliki broj posetilaca verovatno će takođe morati da se promene. Zoološki vrtovi finansiraju se budžetskim sredstvima, prihodima od privredne delatnosti i donacija (građana i kompanija). Sa dobrim predozima projekata, moći će da konkurišu za ozbiljnija sredstva za obezbeđivanje boljih uslova života životinja. Da bi privukli veći broj posetilaca, zoološki vrtovi moraće da ostvare saradnju sa stručnjacima sa kojima će da kreiraju i sprovode različite obrazovne programe.

Uzimajući u obzir sve dosad navedeno, jasno je zašto su se stručnjaci i organizacije civilnog društva ozbiljno zabrinule i usprotivile dovođenju novih životinja u beogradski zoološki vrt. U njemu danas živi oko 190 vrsta životinja, odnosno više od 1800 jedinki životinja. Posetioci zoološkog vrta vide samo deo njih, a kako poseta zoološkom vrtu podrazumeva samo šetnju i posmatranje, uz čitanje tablica sa vrlo malo informacija o životinjama, zoološki vrt ne ispunjava edukativnu ulogu.

Uslovi u kojima životinje trenutno žive su problematični kako u pogledu objekta, tako i u pogledu obezbeđivanja dobrobiti životinja. U takvoj situaciji, dovođenje novih životinja predstavljalo bi pogoršavanje uslova života već postojećih životinja. Stoga je grupa studenata Biološkog fakulteta predložila da se obustavi izgradnja pingvinarijuma, da se 250 000 evra namenjenih za tu svrhu iskoristi za poboljšavanje uslova života životinja u zoo vrtu i da se za životinje kojima ne mogu da se obezbede odgovarajući uslovi – obezbedi preseljenje u pogodne prirodne rezevate. Studenti su se obratili Kabinetu gradonačelnika i upravi Zoološkog vrta grada Beograda, izneli su konkretne predloge i ponudili stručnu pomoć, a organizovali su i protest na kojem su poručili da dovođenje pingvina u beogradski zoo vrt smatraju neprihvatljivim.

Organizacije Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Link plus uputile su Gradskoj upravi Beograd zahtev da se u Zoološkom vrtu grada Beograda omogući sprovođenje programa aktivne zaštite ptica.  U zahtevu su naveli da organizacije zahtevaju da se prostor namenjen pinginarijumu preuredi u prihvatilište za ptice jer u celom svetu postoji praksa gde zoološki vrtovi, pored zabavne i edukativne, imaju i značajnu ulogu u zaštiti prirode.

Širom Srbije hiljade divljih životinja ugine svake godine jer ne postoje dovoljni kapaciteti za njihovo zbrinjavanje, lečenje i vraćanje u prirodu. Posebno kritičan je Beograd sa okolinom iz koga procentualno dolazi najveći broj poziva za pomoć. 

Tokom cele godine, a posebno u vreme gnežđenja, hiljade ljudi mole za pomoć kada pronađu povređene ili iz gnezda ispale mladunce ptica. Jedino ovlašćeno prihvatilište za divlje životinje, a samim tim i ptice, nalazi na krajnjem severu države, u Paliću. Ovo prihvatilište ima ograničene kapacitete, a njihovi zaposleni nemaju mogućnosti da dolaze po povređene životinje.

Ogromne napore ulažu zavodi za zaštitu prirode, udruženja građana i sami građani da se životinje u nevolji na vreme prebace u zoološki vrt „Palić“ na zbrinjavanje. Za veliku većinu životinja to prosto nije moguće jer je Palić predaleko, pa jedinke uginjavaju. Rešenje bi hitno moralo da se pronađe i da se izgradi veći broj prihvatilišta u raznim delovima Srbije.

U eri gubitka biološke raznovrsnosti znatno je svrsishodnije sredstva namenjena izgradnji pingvinarijuma uložiti u oporavak populacija i ponovno naseljavanje ugroženih vrsta. Time bi se ne samo pomoglo tim vrstama, već bi zoološki vrt postao i značajan centar za obrazovanje stručne i opšte javnosti.

Organizacije su upozorile da u procese upravljanja zoološkim vrtom, kao javnom ustanovom, potrebno je uključiti akademsku i stručnu javnost koja svojim znanjem može značajno da pomogne u svim segmentima rada.      

Krijumčarenje divljih životinja je tema kojoj treba posvetiti posebu pažnju i poseban tekst. Ovog puta upozorićemo da je Republika Srbija dužna da divljim životinjama oduzetim od krijumčara obezbedi smeštaj, a tu se ponovo vraćamo zoološkim vrtovima i njihovoj funkciji koja će se u narednom periodu promeniti, čime će se aktivno uključiti u zaštitu prirode.