DOBROBIT FARMSKIH ŽIVOTINJA

Potreba da se odnos ljudi prema životinjama reguliše zakonom je mnogo starija nego što bi se na prvi mah pomislilo. Još pre više stotina godina za zlostavljanje krave u Indiji ili konja u Mongoliji bila je zaprećena čak i smrtna kazna. Neke životinje su bile zaštićene plemenskim zakonima kao krokodili u nekim afričkim plemenima. U Srbiji je u vreme Miloša Obrenovića bila predviđena kazna za svakoga ko bije vola upregnutog u kola. U kulturi i tradiciji naroda čiji je opstanak zavisio isključivo od lova, razvijeno je posebno poštovanje prirode i životinjskog sveta.

farmske_zivotinjeBriga o dobrobiti i korektan odnos prema životinjama su se razvijali u zavisnosti od kulture, socijalnih prilika, tradicije i razvoja svesti svakog naroda.

Da bismo od nekog čoveka očekivali adekvatan odnos prema životinji, neophodno je da i sam čovek – vlasnik životinje ima osnovni minimum sredstava za život.

Vlasnik životinje mora da ima osnovna znanja o životinjama. Neretko se u pozadini lošeg odnosa prema životinjama nalazi neznanje, praznoverje ili zastarela i pogrešna shvatanja.

Kada govorimo o farmskim životinjama koje služe za proizvodnju hrane, važno je poznavati potrebe i navike ovih životinja. Mora im se obezbediti adekvatan prostor u kome životinje mogu da ispolje svoje prirodne potrebe. Prostor, zaštitu od vremenskih faktora, odgovarajuću temperaturu, pristup hrani i vodi, prisustvo drugih životinja iste vrste i sl.

Kada je reč o situaciji u našoj zemlji, neznanje mnogo češće dovodi do ugrožavanja dobrobiti i zdravlja životinja nego materijalni ili neki drugi faktori. Stvarna želja da se životinji naškodi je vrlo retko zastupljena kada su u pitanju farmske životinje. Navešću nekoliko najčešćih primera koji se mogu videti u većini naših sela.

Najčešći problem kada su krave u pitanju jeste držanje u štalama tokom cele godine, čak i kada postoji mogućnost da se krave puste napolje u pašnjak ili ispust. Veliki broj vlasnika krava veruje da će se krave prehladiti, da će podivljati. U nekim selima nadomak Beograda je uvreženo verovanje da zmije leti sisaju kravama mleko i da tako krave dobijaju upalu vimena, pa ih iz tog razloga ne treba puštati na pašu.
Problemi koji nastaju usled lošeg smeštaja i nekretanja su obolenja papaka i vimena, obolenja zglobova. A sve to ima za posledicu smanjenje mlečnosti, plodnosti i skraćenje životnog veka krave.

O uslovima u kojima se stoka drži se može dugo pričati. Postoji mnogo razloga ili izgovora zbog čega stoka mora da se drži u lošim, a ne nešto boljim uslovima, ali ne postoji ni jedan izgovor ili opravdanje zbog čega životinja mora da skonča svoj vek u mukama.

KLANJE STOKE

Poznato je da se veliki broj stoke, najviše svinja i ovaca zakolje pri takozvanom kućnom klanju koje je tradicija u našim selima. To i ne bi bio tako veliki problem kada bi se klanje obavljalo stručno i na odgovarajuć način.

Nažalost, u preko 90% slučajeva klanje se obavlja bez predhodnog omamljivanja, tako da se iskrvarenje obavlja na potpuno svesnoj životinji. Nakon iskrvarenja, životinji je potrebno nekoliko minuta da bi uginula. O tome se najčešče ne vodi računa pa šurenje – prelivanje vrelom vodom počinje dok je životinja još živa. U narodu je uvreženo mišljenje da se svinja ili ovca mora zaklati i da je ne valja ubijati- omamljivati jer neće dovoljno iskrvariti. Postoji velika verovatnoća da je ovakav način klanja stoke bez predhodnog omamljivanja prihvaćen još za vreme Turaka (Halal klanje koje se praktikuje u islamskim zemljama i Izraelu).

Drugi veliki problem kućnog klanja stoke je taj što se ono odvija bez nadzora veterinara, tako da mnoge patološke promene na organima zaklane stoke ostanu neprimećene.
Jedini pregled koji se gotovo redovno obavlja pri klanju svinja je trihinoskopija.

konjZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Pored odgovarajuće nege, vlasnik životinje je obavezan da životinjama obezbedi i zdravstvenu zaštitu, odnosno lečenje u slučaju da se životinja razboli. Pravdajući se visokim troškovima veterinarskih usluga, mnogi seljaci su skloni da životinje leče sami, prema sopstvenom iskustvu ili pamteći nazive lekova koje je koristio veterinar tokom poslednje posete. Veliki broj veterinarskih lekova je dostupan na crnom tržištu, a i same veletrgovine često nelegalno prodaju inekcione lekove direktno vlasnicima životinja.

Na ovaj način ne samo da životinji nije obezbeđena stručna pomoć, već lečena životinja može da se nađe u lancu ishrane ljudi i pre isteka karence za neki od lekova koje je primila. Poseban problem predstavlja to što takva životinja može bolovati i od opasnih bolesti koje predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi, na primer tuberkuloze, bruceloze, antraksa i dr. Širenje neke od ovih bolesti predstavlja opasnost za celu zemlju.

REŠENJE PROBLEMA

Rešenje leži u obrazovanju i informisanju ljudi putem medija i raznih tribina. Deca već u školi moraju da steknu prva znanja o dobrobiti životinja kao i o lepom ponašanju.
U našim uslovima je gotovo nemoguće kontrolisati klanje stoke u svim domaćinstvima. Mogu se organizovati kursevi za mesare s obzirom da veliki broj klanja po kućama obavljaju privatni mesari.
Veoma je važno angažovanje veterinara na terenu, kao i lokalne veterinarske inspekcije.

Autor: dr vet. med. Ivan Rakić, januar 2013.