Vladimir Terzin1, Jovana Penezić2

Rad je objavljen u Zborniku radova i kratkih sadržaja Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 2013.
(ISBN 978-86-83115-22-8), od stranice 21.

Apstrakt:

Psi lutalice predstavljaju veliki problem urbanih sredina. Analiza zahteva za nadoknadu štete nastale ujedom pasa lutalica, kao i analiza povreda ukazuje na stresno okruženje koje izaziva agresiju kod pasa lutalica. Analizom 911 zahteva za nadoknadu štete primljenih u Sektoru za zoohigijenu (Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, Gradska uprava Grada Beograda) tokom 2012. godine utvrđeno je da da psi nisu napadali, već da su u većini slučajeva reagovali instinktivno. 80 % ujeda ljudi je bilo u predelu donjih ekstermiteta, 14 % gornjih ekstremiteta, 4% gluteusa i svega 2% u predelu glave. U 95% slučajeva povrede su okarakterisane kao lake telesne povrede, hematomi, kruste i rane koje ne krvare. Nepoznavanje njihove prirode i opšte neprihvatanje dobrobiti životinja jedan je od načina za stvaranje neprijateljskog okruženja za pse. Posmatranje, izučavanje i analiza ponašanja pasa lutalica mogla bi da posluži kao osnova za pronalaženje načina da se otklone one situacije koje izazivaju agresivno ponašanje.

Ključne reči: ujedi, stres, agresija, psi lutalice

Svaka urbana sredina deli sličan problem kada su u pitanju životinje, prevashodno napušteni psi i psi lutalice i njihovo agresivno ponašanje koje ometa svakodnevni život građana. Da bi se pristupilo rešavanju ovog problema na pravi način potrebno je razlučiti u kojoj meri građani doprinose samom stvaranju tog problema.

Analizom zahteva građana za nadoknadu štete nastale ujedom pasa lutalica došlo se do podataka koji ukazuju na

1. preovlađujući stav građana prema psima, a posebno napuštenim i psima lutalicama
2. ponašanje pasa lutalica u stresnim situacijama

Analiza zahteva za nadoknadu štete od ujeda pasa lutalica (1)

1.      Analiza zahteva za nadoknadu štete, kao i razgovori sa oštećenima, ukazuju da je opšti stav prema psima, a posebno lutalicama, negativan. U 70% slučajeva, građani koji su se obratili usmeno ili pisano Sektoru za zoohigijenu navode da pse treba pobiti, da se poštovanjem dobrobiti pasa lutalica ugrožava njihova bezbednost te da je glavni krivac povređivanja pas. Ne uzimanje u obzir okolnosti u kojima se životinje nalaze, subjektivno shvatanje situacije, prebacivanje odgovornosti na drugog (pa čak i na životinju koja ne može biti okrivljena za svoje postupke zbog nedostatka racionalnog misaonog procesa) i opšte neshvatanje instinktivnog ponašanja i reakcija životinja odlika su ubedljive većine zahteva. Nezainteresovanost i kategoričko odbijanje da se problem sagleda i iz drugog ugla stvara animozitet prema psima lutalicama, ali i prema ljudima koji se bore za dobrobit životinja.

Zanimljiv je i podatak da je 50% oštećenih, putem zahteva koji se podnose u pisanoj formi, pokazalo jedva funkcionalnu pismenost. Ova vrednost je, verovatno i veća, s obzirom da je određen broj zahtev pisan i od strane advokata. Prema podacima iznetim u Statističkom godišnjaku grada Beograda za 2011. godinu, 30% građana preko 18 godina starosti ima, u najboljem slučaju, završenu osnovnu školu. Ukoliko uporedimo opšti nivo pismenosti građana Beograda i pismenost oštećenih, jasno je da se za nadoknadu većinom javljaju ljudi niskog obrazovanja. (2)

2.      Podaci o regiji i stepenu povrede ukazuju da psi nisu napadali, već da su u većini slučajeva reagovali instinktivno. U 95% slučajeva povrede su okarakterisane kao lake telesne povrede, hematomi, kruste i rane koje ne krvare. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da su psi koji su naneli povrede ili osetili direktnu ugroženost ili da su pod stresom preusmerili svoju agresiju, a koja je posledica straha. (tabela1.1)

Tabela 1.1


Napomena: Rad je originalno štampan na ćirilici

Podaci prikazani u tabeli 1.1 dobijeni su analizom 911 zahteva za nadoknadu štete primljenih u Sektoru za zoohigijenu (Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, Gradska uprava Grada Beograda) tokom 2012. godine.

Uporedna statistika u gradu (2)

Psi lutalice u gradu, gledano iz ugla potencijalnog i realnog povređivanja, građani vide kao jedan od najvećih problema. Uporedna statistika saobraćajnih udesa i broja ujeda pasa lutalica prijavljenih Infektivnoj klinici za 2011. godinu, ukazuje da postoji veća verovatnoća da građanin doživi saobraćajni udes, nego da ga ujede pas lutalica.

Na svakih 87 Beograđana, jedan učestvuje u saobraćajnom udesu, dok se tek svakom 733-em Beograđaninu desi da ga ozledi pas lutalica.

Gradskom strategijom rešavanja problema pasa lutalica (CNR) broj pasa smanjio se sa 8500 nevlasničkih pasa u 2011. godini na 7500 nevlasničkih pasa u 2012. godini. (3)

Takođe je primećen i manji broj ozleđenih koji su se za pomoć pri saniranju povrede nastale ujedom obratili specijalistima Infektivne klinike. (4) Naime u 2011. godini Specijalisti Infektivne klinike zbrinuli su 2236 građana, dok je taj broj u 2012. godini smanjen na 1603 povređenih. (Tabela 1.2)

Broj ozleđenih koji su se obratili za pomoć specijalistima Infektivne klinike:

odsteta_na_ime_ujeda_psaPodaci dobijeni analizom zahteva građana za nadoknadu štete daju sliku o stanju svesti građana po pitanju problema pasa lutalica. Međutim, ovi podaci nam govore i zašto je ta svest na niskom nivou i na koje sve načine treba i moramo delovati.

Isto, podaci nam jasno ukazuju da napušteni psi, zbog okruženja u kome su primorani da budu, menjaju svoju psihu i ponašanje. Čak i u ekstremno stresnim situacijama kada napada da bi se odbranio, pas nanosi povrede koje u najvećem broju slučajeva inicijalno i direktno ne ugrožavaju život.

Posmatranjem i izučavanjem modela i obrazaca ponašanja pasa lutalica moglo bi da bude od velike koristi kada je reč o odbrani i unapređenju dobrobiti životinja. Takođe bi moglo da pomogne i na individualnom nivou u iznalaženju načina resocijalizacije pasa lutalica.  

Na kraju, shvatanje ponašanja pasa lutalica olakšava edukaciju građana u smislu da objašnjava na koje načine možemo da sprečimo izazivanje agresije, a samim tim i nanošenje povreda.

Reference:

1.Podaci su dobijeni analizom zahteva građana za nadknadu štete nastale ujedom pasa lutalica, a koji su primljeni u Sektoru za zoohigijenu, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda u 2011 i 2012 godini
2.Statistički godišnjak Grada Beograda za 2011 godinu, Zavod za statistiku i informatiku grada Beograda
3.Podaci dobijeni iz Komunalne službe zoohigijene, Veterinarska ustanova „Veterina Beograd“
4.Podaci dobijeni iz Pasterove ambulante, Klinika za infektivne i tropske bolesti, Klinički Centar Srbije

Stručni članci

  • Razlozi za izricanje malog broja osuđujućih presuda učiniocima krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja +

    Razlozi za izricanje malog broja osuđujućih presuda učiniocima krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja Opširnije...
  • Uloga civilnog sektora u povezivanju lokalnih i nacionalnih epidemioloških izazova +

    Uloga civilnog sektora u povezivanju lokalnih i nacionalnih epidemioloških izazova Opširnije...
  • Terapeutski uticaj kućnih ljubimaca na zdravlje ljudi +

    Terapeutski uticaj kućnih ljubimaca na zdravlje ljudi Opširnije...
  • Aflatoksin u hrani i hrani za životinje je ozbiljna pretnja za zdravlje +

    Aflatoksin u hrani i hrani za životinje je ozbiljna pretnja za zdravlje Opširnije...
  • Trovanje životinja –veterinarsko medicinski i krivično pravni aspekti +

    Trovanje životinja –veterinarsko medicinski i krivično pravni aspekti Opširnije...
  • Bihevioristika - uloga i značaj za veterinarsku medicinu i dobrobit životinja +

    Bihevioristika - uloga i značaj za veterinarsku medicinu i dobrobit životinja Opširnije...
  • Uključivanje životinja u programe rada sa osuđenim licima +

    Uključivanje životinja u programe rada sa osuđenim licima Opširnije...
  • Uhvati – steriliši - vrati, zadrži ili udomi +

    Uhvati – steriliši - vrati, zadrži ili udomi Opširnije...
  • Uporedna analiza odštetnih zahteva i ujeda pasa +

    Uporedna analiza odštetnih zahteva i ujeda pasa Opširnije...
  • Trovanje pasa – odnos između krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika i krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. Krivičnog zakonika +

    Trovanje pasa – odnos između krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika Opširnije...
  • 1
  • 2