Dr vet. med. Dunja Kovač
FRD - Fondacija za razvoj domaćinstva

Rad je objavljen u Zborniku radova i kratkih sadržaja sa 25. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, 2014, str. 125-132

Kratak sadržaj: Potreba za razumevanjem ponašanja životinja danas sve više raste kako čovek teži što većoj harmonizaciji odnosa sa životinjama. Bihevioristika je naučna disciplina koja ima sposobnost da svu teoriju o ponašanju životinja prevede u praksu i time smanji konflikt između čoveka  i životinje, kao i da poveća šanse za što bolji zajednički život. Savremena svetska veterinarska praksa je inkorporirala bihevioristiku u brigu o zdravlju kućnih ljubimaca, gde doktori veterinarske medicine specijalizovani za ponašanje pasa i mačaka rade rame uz rame sa kolegama kliničarima, pružajući na taj način negu celokupnog psihofizičkog zdravlja životinja. Pored značaja u radu sa kućnim ljubimcima, bihevioristika je našla svoju primenu i u radu sa domaćim životinjama, i divljim životinjama u zoološkim vrtovima i rezervatima. Bihevioristika ima značajan uticaj na dobrobit životinja u uslovima zatočeništva, pružajući mogućnosti za smanjenje stresa i dosade učenjem životinje alternativnim vidovima ponašanja uz pomoć tehnika bihevioralne modifikacije,  koje joj obezbeđuju mentalnu stimulaciju i psihičko zdravlje.

Ključne reči: bihevioristika, veterinarska medicina, bihevioralna modifikacija, dobrobit životinja.

dunja_kovac
Foto: Fondacija za razvoj domaćinstva

Bihevioristika - Nauka o ponašanju životinja

Naučno polje bihevioristike (Applied Animal Behavior) upotrebljava saznanja o ponašanju životinja dobijena putem observacija i eksperimenata za određenu svrhu (1). To može biti u korist ili ljudi ili životinja. U većini slučajeva, nauka o ponašanju životinja služi kao medijator konflikata ili problema koji postoje između ljudi i životinja, i ni u jednom segmentu ne odnosi se na ubijanje ili zlostavljanje životinje.

Bihevioristika je ultimativni test teorija o tome šta motiviše i održava određene vidove ponašanja životinja. Ako je teorijska osnova jaka i stabilna, i ako su promenljive koje ona definiše relevantne za kontrolu i upravljanje određenih ponašanja, mi moramo biti u stanju da upravljamo tim promenljivim u stvarnom okruženju kako bi osigurali željeni rezultat. Bihejvioristi uglavnom rade izvan strogo kontrolisanih uslova učionica, laboratorija i poligona, i njihovo delovanje mora biti u stanju da nadjača uticaj spoljašnjih faktora i nadražaja.

Bihevioristi imaju bogato teorijsko znanje, ali se od njih očekuje da kombinuju i primenjuju teorije u praktičnom radu sa životinjama, koristeći se različitim tehnikama i metodama. Stručnjaci iz oblasti ponašanja životinja moraju da poznaju principe ponašanja , da poznaju metode istraživanja ponašanja, da znaju da primene te principe i metode u praksi, kao i da umeju da prenesu znanje putem edukacija.

Škole bihevioristike

Bihevioristika spaja dve različite škole proučavanja ponašanja - evropsku i američku. Evropski pristup se temelji na etologiji koja naglašava način na koji su različite vrste životinja nasledile određeni obrazac ponašanja kako bi se prilagodile uslovima spoljašnje sredine, i na taj način stekle veštine preživljavanja u prirodnoj selekciji. Američki pristup je komparativna psihologija (zoopsihologija), od koje je najznačajniji pravac biheviorizam, koji primenjuje strogo kontrolisane uslove i prezentacije stimulansa kako bi razvio standardne modele na koji način životinja prima, procesuira i reaguje na nadražaje. U okviru ovog konteksta, teorija učenja je izgradila modele na koji način prethodna iskustva životinje mogu da izmene svako njeno naredno ponašanje.

Biheviorizam

Biheviorizam je posebna grana psihologije koja je ostvarila praktičnu dominaciju u psihološkoj teoriji. Biheviorizam se bavi proučavanjem ponašanja i procesa učenja gde smatra da je svako maladaptivno ponašanje naučeno, i kao takvo, ono se može i „odučiti“. Glavni predstavnici ove grane su Votson, Pavlov i Skiner, koji su objašnjavali  razvitak jedinke kao -  određenim uslovima usmeren proces sticanja novih oblika ponašanja (2). Interesovanje bihevioristički orijentisanih psihologa usmereno je na utvrđivanje onih uslova putem kojih se menja, i čijim stvaranjem se može menjati ponašanje.Tako, na primer, američki psiholog Skiner je pokazao kako se nagrađivanjem i nenagrađivanjem određenih načina reagovanja može steći ili napustiti određeni vid ponašanja.

Postoji više pravaca bihevioralne psihoterapije
- klasično i  instrumentalno uslovljavanje, koje spadaju u jednostavne procese učenja i treće - učenje po modelu, koje predstavlja složen proces učenja. Kako je neadekvatno ponašanje stečeno učenjem, tako ga se jedinke sa poremećajima moraju i osloboditi korišćenjem učenja i steći zdravo i prilagođeno ponašanje.

Klasična bihevioristička škola odbacuje unutrašnje emotivne i mentalne procese kao relevantne za procese učenja i smatra da se treba proučavati samo ono što se može jasno videti i biti merljivo - ponašanje, a  ne ono što se ne može videti - osećanja i emocije. Međutim, najnovija istraživanja iz sfere kognitivne nauke - kognitivne psihologije i kognitivne neurologije - koja proučava mentalne procese živih bića, čoveka i životinja, spoznaju i inteligenciju, njihovu pažnju, rezonovanje, rešavanje problema, donošenje odluka, procesuiranje informacija i dr, su pokazala da životinje reaguju onako kako se osećaju, i da itekako osećaju patnju, strah, uzbuđenje, nemir, nezadovoljstvo, oduševljenje i dr. Ova saznanja su pokazala da životinje nisu mašine koje se „mehanički“ ponašaju bez unutrašnjih doživljaja, i da se emocije i osećanja nikako ne mogu odvajati od ponašanja, jer su one upravo te koje regulišu krajnje spoljašnje reakcije jedinke na okolne nadražaje. Spoj kognitivne i bihevioralne terapije je naziva kognitivno - bihevioralna terapija i ona predstavlja kompletan psihoterapijski pristup jer pomaže povezivanje teorija učenja sa razvojnim kognitivnim teorijama.

Primena bihevioristike u praksi

Bihevioristika pored eksperimenata i teorija, stavlja akcenat i na pažljivu observaciju i dokumentovanje ponašanja, identifikaciju određenih promenljivih, i evaluaciju promena u ponašanju, a sve u svrhu metodične upotrebe i kontrole identifikovanih promenljivih. Umesto da se meri uspeh sa statističkim podacima, meri se  konkretan rezultat u vidu  uspešnog rešenja originalnog problema. Većina slučajeva počinje opisom istorije, tj. detaljnom anamnezom - vrsta, pol i starost životinje; kada se prvi put problem javio, učestalost pojavljivanja i u kakvim uslovima, prisustvo pređašnjeg stimulansa, cilj ponašanja, i rezultat (3).

Kada se popuni istorija slučaja, može se pristupiti razvoju teorije zašto i kako se ponašanje razvilo, na koji način se ono održava, i napraviti plan rada - bihevioralne modifikacije - za redukciju ili eliminaciju problema. Plan bihevioralne modifikacije može imati dva pristupa. U prvom, ako je istorija slučaja pokazala da je ponašanje životinje prirodno, u okviru sebi svojstvenog etnograma, ali na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme manifestovano, onda prilaz rešavanju problema obuhvata učenje životinje novim, prihvatljivijim vidovima ponašanja za sredinu u kojoj se nalazi. Jedan primer ovakvog ponašanja je mače koje vija i grize noge svojih vlasnika. Ovo je manifestacija normalnog predatorskog ponašanja mačaka, ali u ovom slučaju je neprihvatljivo, i pristup bi bio da se mačetu obezbede igračke i aktivnosti sa kojima bi se preusmerilo i kontrolisalo predatorsko ponašanje. U drugom, istorija slučaja može da pokaže da je razvijeno ponašanje rezultat pređašnjeg iskustva  tzv. maladaptivno ponašanje, npr. ako pas pokazuje strah od glasnih zvukova i iznenadne buke, on može da razvije dugogodišnji strah ili fobiju od grmljavine ili petardi. Uobičajeni pristup terapije je putem desenzitizacije i kontrauslovljavanja - pas se postepeno izlaže neprijatnim zvucima putem audio uređaja, vodeći računa da se konstantno radi ispod njegovog praga tolerancije, uz primenu poželjnog, pozitivnog nadražaja u obliku nagrada (poslastica). Posle nekoliko ovakvih ponavljanja, jačina neprijatnog nadražaja se postepeno pojačava, uz simultano prezentovanje pozitivnog nadražaja. Na ovaj način, pas uči da asocira glasne zvuke sa prijatnim događajima, a ne sa strahom.

Međutim, u većini slučajeva, neophodan je terapijski pristup kombinacijom ove dve metode. Psi skaču na ljude kako bi ih pozdravili, i ovo nije toliko neobično jer isto takvo ponašanje iskazuju i psi između sebe pri upoznavanju. Ovde se koristi pristup učenja psa alternativnim, prihvatljivim vidovima ponašanja, npr. da sedne pri prilasku osobe. Drugi način je da osobe koje prilaze psu preduhitre skok bacanjem poslastice i na taj načun podstrekuju mirno ponašanje psa, gde pas nauči da se dobre stvari dešavaju kada su mu sve četiri noge na zemlji, a ne kada skače.

Upravo nerazumevanje, od strane vlasnika, zašto nastaju problemi u ponašanju, kako se pristupa problemu i koje su metode terapije, dovelo je do toga da se u većini slučajeva kao razlog za napuštanje pasa i mačaka navode psihički poremećaji u vidu ispoljavanja abnormalnog, maladaptivnog ponašanja - agresivnost, anksioznost, opsesivno - kompulsivni poremećaji, i nemogućnost rešavanja i prevazilaženja problema. Ovakav negativan trend je razlog slabe edukacije vlasnika od strane stručnih ljudi - doktora veterinarske medicine specijalizovanih za ponašanje životinja, ili čak nepostojanje ovakvih usko profilisanih stručnjaka u okviru veterinarske prakse.

Uloga veterinara male prakse

Dijagnostika bilo kog problematičnog ponašanja zahteva procenu celokupnog zdravstvenog stanja, uzimanje anamneze, detaljan zdravstveni i  neurološki pregled, kao i sprovođenje svih neophodnih dijagnostičkih testova kako bi se isključili zdravstveni problemi kao uzrok promene ponašanja.

Doktori veterinarske medicine u maloj praksi trebaju da imaju osnovno znanje o ponašanju i razvoju životinjskih vrsta, da poznaju principe po kojima životinje uče, kao i da prepoznaju strah i anksioznost, kako bi mogli da diferenciraju normalno ponašanje od abnormalnog, i da upute vlasnika i njegovog ljubimca kod specijaliste za ponašanje životinja radi dalje dijagnostike i terapije (4).

Ako se pojavi slučaj psa ili mačke  koja ispoljava probleme u ponašanju, inicijalni pristup jeste da se isključe bilo kakvi problemi zdravstvene prirode koji uzrokuju ili doprinose problematičnom ponašanju. Međutim, i pored već dokazanog uticaja toka bolesti na promene u ponašanju, stres je još jedan  važan faktor koji uzrokuje promene u psihičkim i fiziolškim procesima, kao i u imunom odgovoru organizma. Ove promene utiču na zdravlje i ponašanje sa tendencijom prelaska u hroničan tok. Za stres je dokazano da deluje na promene u hipotalamo - hipofiznoj osovini i samim tim na nivoe neurotrnasmitera dopamina i serotonina, kao i na nivoe tri najvažnija hormona kao indikatora stresa - adrenalina, noradrenalina i kortizola. Kod životinja stres može da uzrokuje ili da doprinese razvoju gastrointestinalnih poremećaja (anoreksija kod mačaka), zapaljenju mokraćne bešike, dermatoloških problema i problema u ponašanju kao što su kompulsivni poremećaji, fobije, psihogena polidipsija, polifagija i dr.

Interes vlasnika

Kako trend držanja kućnih ljubimaca sve više raste, tako raste i potreba vlasnika da imaju što harmoničniji odnos sa svojim ljubimcem. Za bihevioristiku se kaže da je nauka 21. veka za razumevanje ponašanja kućnih ljubimaca i odnosa vlasnik - kućni ljubimac. U poslednje vreme veterinari u maloj praksi se sve više susreću sa pitanjima vlasnika u vezi vaspitanja i ponašanja svog psa ili mačke. Pitanja se najčešće tiču pravilnog vaspitanja - kako naučiti psa da ne vuče povodac, kako da ne vrši nuždu u stanu, da ne grize nameštaj i dr. kao i pitanja u vezi nekih poremećaja u ponašanju - pas grize svoj rep ili šape, reaguje agresivno na ukućane, reaguje agresivno na decu i na druge pse, reži kada mu se neko približi hrani itd. Na sva ova pitanja veterinar mora biti u stanju da da odgovor na isti način kao što daje odgovore na  pitanja u vezi zdravstvenog stanja životinje, jer zdravlje životinje podrazumeva i psihičko i fizičko, to je jedna nedeljiva celina. Međutim, veterinari se suočavaju sa još jednim izazovom pri lečenju životinja u svojim ambulantama - kako savladati istraumiranu životinju, koja već ima prethodna negativna iskustva sa posetama veterinaru?

Odgovor na ovo pitanje nam je dala svetski poznata veterinarka - bihevioristkinja dr Sofija Jin koja je pokrenula nov trend postupanja sa životinjama pri rutinskim veterinarskim pregledima i administraciji terapije, pod nazivom „ stress - free handling of dogs and cats“ - „ophođenje bez muke prema psima i mačkama“. Ovaj koncept predstavlja pravu revoluciju u radu sa malim životinjama i u prvi  plan stavlja ophođenje od strane veterinara na način na koji neće prouzrokovati dodatni stres već istraumiranoj životinji (5). Veterinari mogu  uz pomoć naučnih metoda „pozitivne motivacije“ da promene prvobitno emotivno stanje životinje iz negativnog uz pozitivno,  i na taj način joj izgrade  pozitivnu asocijaciju na okolne stimulanse i situacije . Ovo je najbolji primer Teorije učenja i Bihejviorizma u praksi , gde se uz pomoć klasičnog uslovljavalja, konkretno metodom desenzitizacije i kontrauslovljavanja, psu menja ponašanje menjajući njegovo emotivno stanje. Psi uče putem asocijacija, gde oni određena dešavanja oko njih, ljude ili predmete,  asociraju sa prijatnim ili neprijatnim događajima, koji im grade, opet, prijatna ili neprijatna iskustva. Obaveza stručnih lica je da životinjama stalno grade prijatna iskustva, kako im ne bi nepotrebno nanosili strah, patnju, bol i stres.

Jedan ovakav primer je problem sečenja noktiju kod psa koji je ranije već imao problema baš sa povredama noktiju, i svaki sledeći pokušaj da mu se skrate nokti je pravo mučenje za njega i vlasnika, a naravno i za veterinara koji treba da  svoj posao obavi odgovorno i profesionalno. Rešavanje ovog problema na prvom mestu zahteva strpljenje, jer proces desenzitizacije može da traje i do 15 minuta, gde se neprijatni stimulans - makaze za sečenje noktiju-  simultano uparuju sa prijatnim stimulansom - hranom . Radi se postupno, korak po korak, vodeći računa da uvek radimo ispod praga tolerancije psa, što znači da ne izazivamo namerno neprijatne reakcije psu, jer u tom slučaju tehnika desenzitizacije prelazi u tehniku „preplavljivanja“ koja spada u averzivne tehnike terapije ponašanja. Rezultat ovakvog postupanja sa psom u ambulanti je mirna životinja, koja se ne otima pri rutinskim procedurama, koja nema strahove i fobije od posete veterinaru, i sa kojom se rad pravo uživanje, jer se ništa ne radi na silu i fizičko savladavanje.

Ovakve tehnike su proizašle iz rada sa divljim životinjama u zoooškim vrtovima, gde su čuvari i veterinari, kako bi mogli da pregledaju životinje, npr. da im pogledaju zube, isturpijaju nokte, aplikuju injekciju, naučili životinje da se same približe ogradi, i dobrovoljno prezentuju onaj deo tela koji ne neophodan u tom trenutku za pregled. Cilj je izazivanje što manje nepotrebnog stresa životinji, koji u hroničnom obliku deluje psihosomatski i imuno supresivno.

Tehnike motivacije ponašanja životinja

Tehnike koje podstiču životinju da dobrovoljno bez prinude prezentuju željena ponašanja nazivaju se tehnike „pozitivne motivacije“ i one se skocentrišu na ono šta želimo da životinja radi, a ne šta ne želimo da radi. Tehnike pozitivne motivacije akcenat stavljaju na učenje životinje šta je to što je prikladno u datom momentu da manifestuje, nagrađivajući svako željeno ponašanje, gde se neželjeno samo od sebe vremenom „ugasi“ jer ono ne donosi nagradu. Tehnike kažnjavanja su se pokazale kontraproduktivne jer je ustanovljeno da na taj način životinja ne uči, već je skoncetrisana samo na „preživljavanje“, tj.  kako da pobegne od neprijatnog stimulansa. Averzivne tehnike kažnjavanja isključivo deluju represivno na ponašanje životinje, jer se tako  životinji samo stavlja do znanja šta ne sme da radi, tj da konstantno nešto radi pogrešno,a ne pokazuje joj se šta sme da radi i koje je to ponašanje koje je dobro i koje treba da iskazuje. Rezultat ovakvog vida postupanja sa životinjom je problematično ponašanje, prvenstveno strah, anksioznost i agresija.

Upravo nepoznavanje psihologije i ponašanja psa ili mačke, dovodi do niza problema sa kojima se vlasnici suoče u zajedničkom životu sa svojim ljubimcem. Teorije kažnjavanja, dominacije, „alfa uloga“ i „vođa čopora“ koje su bile aktuelne pre 30 godina, više nisu, jer ih je bihevioristika, uz pomoć novih naučnih saznanja, opovrgnula i dokazala kao zastarele i netačne. Mi, doktori veterinarske medicine moramo biti nosioci pravih edukativnih informacija, zasnovanih na najnovijim naučnim saznanjima, jer smo jedini stručni ljudi koji mogu, i moraju, da vode računa o celokupnom zdravstvenom stanju životinje.

Problemi ponašanja životinja

Najčešći problemi u ponašanju  sa kojima se vlasnici susreću su: agresija prema ljudima, agresija prema drugim životinjama, separaciona anksioznost (problem pri odvajanju od vlasnika kada pas ostaje sam kod kuće), anksiozna i fobična ponašanja na određene audio i vizuelne nadražaje, neprekidno lajanje, izopačen apetit, predatorska agresija (vijanje automobila, motora, biciklista), neprikladno uriniranje, opsesivna ponašanja (vijanje repa, griženje šapa ili repa), problemi pri dresuri usled nemogućnosti držanja pažnje (hiperaktivnost ili stres) (6).

Važno je znati da poremećaji u ponašanju nisu stvar neposlušnosti životinje, već su posledica narušenog celokupnog emotivnog stanja, fiziološke homeostaze i neuroendokrine funkcije. Samim tim postoji jasna razlika između obuke (dresure) i vaspitanja s jedne strane, i terapije ponašanja (bihevioralne modifikacije) s druge strane, kao i razlika u potrebnim kvalifikacijama i nivou znanja između osoba koje vode kurseve poslušnosti i osoba koje se bave dijagnostikom i terapijom problematičnih vidova ponašanja.

Značaj bihevioristike u prihvatilištima

Pored primene u veterinarskoj ambulantnoj praksi, bihevioristika je našla svoju ulogu i u prihvatilištima za napuštene životinje. Prihvatilište je  veštačka sredina za životinje, u kojoj one ne umeju da žive i da se ponašaju u skladu sa svojim potrebama, a opet i u skladu sa potrebama okoline u kojoj se nalaze. Upravo se u ovakvoj sredini stvaraju mnoga maladaptivna ponašanja - loše prilagođena, abnormalna ponašanja i stereotipije - repetitivna, opsesivno-kompulsivna ponašanja, koja za rezultat imaju često trajno narušeno psihičko zdravlje životinje (7). Ovo je posebno ozbiljan  problem ako govorimo o psima i mačkama, kojima je jedini cilj da budu udomljeni kao podobni kućni ljubimci, a upravo ih ovakvi psihički poremećaji, svrstavaju u neadekvatne kandidate za udomljavanje, te je eutanazija onda jedina opcija.

Uloga i značaj bihevioristike u uslovima prihvatilišta je upravo da se osigura celokpuna dobrobit životinje, kako bi se očuvalo psihičko zdravlje  i normalno ponašanje svojstveno vrsti i prilagođeno uslovima u kojoj se životinja nalazi.

Ponašanje predstavlja jedan od četiri osnovna kriterijuma za ocenu dobrobiti životinja, pored ishrane, smeštaja i zdravstvenog statusa. Narušavanjem makar jednog od ukupno četiri pokazatelja, narušava se i dobrobit životinja što nije u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja koji je na snazi u Republici Srbiji.

Dosada i stres su vodeći uzročnici problematičnog ponašanja životinja u zatočeništvu. Životinje mogu da ispoljavaju stres u akutnom ili hroničnom obliku, ali je hronični stres taj koji je odgovoran za narušavanje celokupnog psihofizičkog stanja životinje. Stres deluje represivno na imuni sistem, izlažući životinju većem riziku od pojave bolesti. Problem predstavlja posebno veliki broj životinja (grupni smeštaj) na veoma malom zatvorenom prostoru. Rizik u ovakvim uslovima od izbijanja zaraznih bolesti je uvek visok, ali sa dodatkom stresogenih faktora on se drastično povećava.

Očuvanje psihičkog zdravlja životinje u uslovima zatočeništa postiže se upotrebom programa bihevioralne modifikacije, koji predstavlja skup svih komponenti, pojedinačnih standardizovanih programa za očuvanje i stimulisanje prirodnih oblika ponašanja svojstvenih vrsti, i za modifikovanje maladaptivnih oblika ponašanja.

Ako govorimo o uslovima prihvatilišta za napuštene životinje (pse i mačke) tada program bihevioralne modifikacije sadrži devet osnovnih komponenti:

1.Test evaluacije psihičkog stanja,
2. Istorija ponašanja - upitnik pri predaji psa od strane vlasnika (razlog za napuštanje),
3. Plan rada - protokoli prihvatilišta za bihevioralnu evaluaciju,
4. Kvalifikovani stručnjak za vođenje programa bihevioralne evaluacije i modifikacije,
5. Osnovni „enrichment“ program sa osnovama vaspitanja,
6. Program bihevioralne modifikacije,
7. Procena udomljivosti i procena udomitelja,
8. Savetovanje udomitelja pre i posle usvajanja,
9. Program kontinuiranog monitoringa - kontrole vlasnika posle usvajanja (8). 

Preventiva i kontinuirani monitoring

U radu sa životinjama akcenat se ipak stavlja na preventivu, pa tako i rad sa napuštenim životinjama u uslovima prihvatilišta nije izuzetak. Preventiva u ovom slučaju predstavljaju programi „behavioral enrichment“  - to je princip smeštaja životinje koji ima za cilj da poboljša život u zatočeništvu tako što identifikuje i obezbeđuje stimuluse spoljašnje sredine koji su neophodni za optimalno psihičko i fizičko zdravlje - dobrobit. Cilj ovakvog programa je povećanje spektra ponašanja svojstvenog vrsti koje kao rezultat ima smanjenu pojavu i učestalost abnormalnih vidova ponašanja, kao i povećanje sposobnosti jedinke da se prilagodi uslovima u zatočeništvu. Svaki stimulans koji ima pozitivnu reakciju životinje može se smatrati da je „enriching“ - da obogaćuje život - bilo da je prirodni ili veštački. Postoji 6 grupa stimulansa koji obogaćuju život u zatočeništvu:  1. senzorni, 2. hrana, 3. manipulativni, 4. društveni, 5. dresura, 6. rešavanje problema. Svaki od ovih stimulansa prezentuje se pojedinačno ili u kombinaciji od dva ili više, a sve u zavisnosti od vrste životinje, kao i od toga šta je životinji u tom trenutku neophodno i šta je od ponašanja potrebno stimulisati ili modifikovati. Kvalitetan „enrichment“ program je upravo nastao iz pažljive observacije prirodnih oblika ponašanja životinja, i on je osnov za početak rešavanja bilo kakvog oblika problematičnog ponašanja (9).

Dijagnostika problematičnog ponašanja - dijagnostika uzroka, određivanje načina i protokola terapije, kontinuirano sprovođenje zadate terapije, vođenje dnevnika ponašanja, dnevne vizite, edukacija budućih vlasnika, finalna procena o podobnosti usvajanja psa, redovne kontrole napretka psa u novom domu, pomoć novim vlasnicima - sve ove komponente Programa bihejvioralne modifikacije u prihvatilištima, su upravo napravljene kako bi se smanjio rizik od izbijanja zaraznih bolesti usled stresa, povećale šanse za uspešno udomljenje životinje, i smanjile potrebe za uspavljivanjem životinje - eutanazijom.

Doktori veterinarske medicine, koji rade u prihvatilištima za napuštene životinje, pored brige za psihofizičko zdravlje životinja, imaju obavezu i da razvijaju i sprovode neophodne edukacije i obuke za zaposlene i volontere udruženja za zaštitu životinja. Doktor veterinarske medicine, specijalizovan za ponašanje životinja,  odgovoran je za efikasno sprovođenje celokupnog programa bihejvioralne modifikacije u prihvatilištu, kao i za nadzor volontera koji trebaju da vode svakodnevnu brigu o životinjama - ishrana, čišćenje, šetnja, osnove vaspitanja, pružanje „enrichment“ stimulusa, sprovođenje prepisane terapije ponašanja. Volonteri i zaposleni imaju obavezu da svaku promenu u ponašanju, kao i poteškoće pri sprovođenju zadate terapije, zabeleže i prezentuju odgovornom stručnom licu, koji po ponovnoj evaluaciji psihičkog stanja životinje, prepiše nov program bihevioralne modifikacije i uputstva za njegovo sprovođenje.

Zaključak

Danas, u 21. veku, uz ovakav multidisciplinarni pristup vođenja brige o celokupnom zdravlju životinja, veterinarska medicina ima mogućnost da proširi granice svoga delovanja, da proširi naučnu oblast, i da postane nosilac pravih, stručnih informacija zasnovanih na najnovijim naučnim saznanjima iz oblasti ponašanja životinja, kao i da pruža sve neophodne edukacije ne stručnoj javnosti, vlasnicima i građanstvu, kada je reč o adekvatnoj brizi o kućnim ljubimcima  i drugim životinjama sa kojima čovečanstvo deli prostor na planeti Zemlji.  

Mahatma Gandi je rekao :“ Veličina i moralni napredak naroda može se meriti po tome kako postupaju sa životinjama. Jedini način da živiš je da pustiš druge da žive“.

Applied Animal Behavior Science - The Role and Significance in Veterinary Medicine and Animal Welfare

Abstract: The need for understanding animal behavior today is growing, as a man weighs towards the harmonization of relationship between himself and the animal. Applied Animal Behavior Science has the ability to take the theory about animal behavior and to put it in practical use, in order to reduce conflict between man and the animal, as well as to increase chances of a better life together. Modern global veterinary practice has incorporated Applied Animal Behavior science into the health care of pets, where behaviorists or veterinarians who specialize in animal behavior are working side by side with fellow clinicians, thus providing overall physical and mental care of animals. Besides the important role in small animal practice, applied animal behavior science has found its significance in the work with domestic animals as well as wild animals in the zoos and nature reserves. Applied Animal Behavior science has a significant impact on the welfare of animals in captivity, providing the ability to reduce stress and boredom by ensuring necessary mental stimulation and teaching the animal an alternative, more adaptable forms of behavior with the use od behavior modification protocols.

Key words: applied animal behavior science, veterinary medicine, behavioral modification, animal welfare

Literatura

1. Blackshaw, J.K. 1986.  Notes on some topics in Applied Animal Behaviour, (3rd  ed), School of Veterinary Science University of Queensland,  St. Lucia, Brisbane,Queensland, AUS 
2. Gang,J. 2011. Behaviorism and the beginnings of close reading,The Johns Hopkins University Press, Johns Hopkins University, Baltimore, USA 
3. Hart, B.L.;Hart, L.A; Bain, M.J.  2006.  Canine and Feline Behavior Therapy, (2nd ed), Blackwell Publishing Ltd,Oxford, UK          
4. The Merck Veterinary Manual: Diagnosis  of Behavioral Problems: http://www.merckmanuals.com/vet/behavior/behavioral_medicine_introduction/diagnosis_of_behavioral_problems.html   
5. Yin, S. 2009 . Low stress handling, restraint and behavior modification of dogs & cats, CattleDog Publishing, Davis, CA, USA
6. Landsberg, G; Hunthausen, W; Ackerman, L. 2013. Behavior problems of the dog and cat , (3rd ed), Saunders Elsevier Ltd, Edinburgh, UK  
7. Miller, L. ; Zawistowski, S. 2004. Shelter Medicine for Veterinarians and Staff, Blackwell Publishing Professional, Iowa, USA    
8. Koret Shelter Medicine Program : Instructions for daily monitoring of animal health and behavior: http://www.sheltermedicine.com/node/47
9. ASPCA Professional : Behavior Enrichment Protocols: http://www.aspcapro.org/resource-library?f[0]=field_topics%253Aparents_all%3A53

Stručni članci

  • Razlozi za izricanje malog broja osuđujućih presuda učiniocima krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja +

    Razlozi za izricanje malog broja osuđujućih presuda učiniocima krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja Opširnije...
  • Uloga civilnog sektora u povezivanju lokalnih i nacionalnih epidemioloških izazova +

    Uloga civilnog sektora u povezivanju lokalnih i nacionalnih epidemioloških izazova Opširnije...
  • Terapeutski uticaj kućnih ljubimaca na zdravlje ljudi +

    Terapeutski uticaj kućnih ljubimaca na zdravlje ljudi Opširnije...
  • Aflatoksin u hrani i hrani za životinje je ozbiljna pretnja za zdravlje +

    Aflatoksin u hrani i hrani za životinje je ozbiljna pretnja za zdravlje Opširnije...
  • Trovanje životinja –veterinarsko medicinski i krivično pravni aspekti +

    Trovanje životinja –veterinarsko medicinski i krivično pravni aspekti Opširnije...
  • Bihevioristika - uloga i značaj za veterinarsku medicinu i dobrobit životinja +

    Bihevioristika - uloga i značaj za veterinarsku medicinu i dobrobit životinja Opširnije...
  • Uključivanje životinja u programe rada sa osuđenim licima +

    Uključivanje životinja u programe rada sa osuđenim licima Opširnije...
  • Uhvati – steriliši - vrati, zadrži ili udomi +

    Uhvati – steriliši - vrati, zadrži ili udomi Opširnije...
  • Uporedna analiza odštetnih zahteva i ujeda pasa +

    Uporedna analiza odštetnih zahteva i ujeda pasa Opširnije...
  • Trovanje pasa – odnos između krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika i krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. Krivičnog zakonika +

    Trovanje pasa – odnos između krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja iz člana 269. Krivičnog zakonika Opširnije...
  • 1
  • 2