Nataša Vukmirović
Članak je objavljen u Magazinu za zdravlje i ekologiju Ekomed plus br. 28, za jul-avgust 2016.

civil_society_serbiaSvi se još sećamo vremena kada smo rado volontirali u Crvenom krstu, ne razmišljajući preterano zašto nismo plaćeni za svoj rad, jer se podrazumevalo da deo svog slobodnog vremena posvetimo društvenoj zajednici. U vreme rata i raspada bivše Jugoslavije, mnogi građani i građanke posvetili su se prikupljanju pomoći za izbeglice i osobe koje su ostale u područjima u kojima su postojala ratna dejstva. Baš u to vreme, borci za ljudska prava, razvoj demokratskog društva i mirovni aktivisti počeli su da registruju udruženja, istupajući javno protiv rata i sistema vrednosti koji nije podrazumevao iste šanse za sve.

Od devedesetih godina prošlog veka do danas u Registru udruženja koji vodi Agencija za privredne registre svoje mesto je pronašlo više od 26 000 udruženja. Novi Zakon o udruženjima koji je usvojen 2009. godine doneo je olakšice, propisujući da udruženje može da ima samo troje osnivača, što je znantno olakšalo registraciju udruženja. Odredba je usvojena kako bi bilo omogućeno građanima i građankama i u najmanjim mestima u Srbiji da javno zastupaju javni interes u svojim lokalnim zajednicama bez većih administrativnih prepreka.

U internet izdanju priručnika Kako osnovati i registrovati NVO udruženja Centar za razvoj neprofitnog sektora navodi se sledeće: „Udruženje se osniva na osnivačkoj skupštini, na kojoj se usvajaju osnivački akt i statut i bira lice ovlašćeno za zastupanje udruženja. Za osnivanje udruženja je potrebno najmanje tri osnivača – poslovno sposobnih fizičkih ili pravnih lica. Mogućnost da se bude osnivač udruženja više nije uslovljena državljanstvom, ali najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište (fizičko lice), odnosno sedište (ako se radi o pravnom licu) na teritoriji Republike Srbije. Za razliku od ranije važećih propisa, po novom zakonu i maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja, uz overenu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika”.[1]

Zakon o udruženjima kaže da je udruženje dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

U širem smislu, u organizacije civilnog društva ubrajaju se i političke stranke, sindikati, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, ali je njihov rad uređen posebnim zakonima.

Građani sve više uviđaju neophodnost udruživanja i zajedničke borbe za opštekorisne ciljeve. Međutim, i dalje se susreću sa nerazumevanjem okoline i odbijanjem donosioca odluka da sarađuju na korist cele zajednice. Tek 2014. godine Vlada Srbije usvojila je uredbu „Smernice za uklјučivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa“ koja propisuje učešće organizacija civilnog društva, odnosno udruženja u procesu pisanja zakona i drugih propisa, čime je formalizovana građanska participacija u ovoj oblasti.

Zainteresovani građani i organizacije uključuju se u zakonodavni proces, braneći javni interes, predlozima za unapređenje propisa koji imaju direktan uticaj na život svakog od nas. I dalje u tom procesu udruženja se suočavaju sa različitim preprekama, najčešće zato što donosioci odluka ne razumeju koncept učešća građana. Najčešće se predlozi udruženja tokom javne rasprave ne uzimaju u obzir i zato se ona zalažu za učešće u pisanju propisa od rane faze izrade.  

I danas se vrlo malo zna o postojećim udruženjima u Srbiji, pa tako građani često ne prepoznaju udruženja koja su olakšala i unapredila uslove života pojedincima sa invaliditetom, određenom bolešću, korisnicima socijalnih ustanova, ili izgradila igralište koje mogu da koriste sva deca, jer u njemu postoje na primer ljuljaške koje mogu da koriste deca u invalidskim kolicima.

Udruženja pomažu i žrtvama nasilja i trgovine ljudima, izbeglicama iz Sirije i drugih država pogođenih ratom i siromaštvom, ali isto tako bore se za rešavanje ekoloških problema u svojim zajednicama, pomažu da se očuva kulturno nasleđe i da se unapredi kulturna raznolikost i tolerancija, promovišu kulturu mira i nenasilja, bave se problemima svih društvenih grupa, mladih, starih osoba, nezaposlenih, žrtava diskriminacije po bilo kojem osnovu, i tako dalje.

Organizovana na različite načine, mnoga udruženja zaslužna su za značajne društvene promene jer su svojim zalaganjem doprinela da se prepozna značaj sankcionisanja diskriminacije, porodičnog nasilja, nasilja nad životinjama. Udruženja u svom radu često nailaze na različite prepreke koje prevazilaze zahvaljujući motivaciji da naše društvo učine humanijim, znanju koje neprestano unapređuju i veštinama koje stiču kroz formalno i neformalno obrazovanje.

Ove godine očekujemo da bude usvojena Nacionalna strategija za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2015-2019. godine za čiju izradu je zadužena Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. 

Predstavnici udruženja bili su uključeni u izradu teksta strategije počevši od konferencije „Uključi se – Kakvo civilno društvo želiš?!“ koja je održana u februaru 2014. godine, putem davanja predloga i učešćem na javnoj raspravi koja je održana u više gradova tokom 2015. godine. Usvajanje strategije takođe je nailazilo na mnoge prepreke, a najveća je bila ta što Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom nije imala rukovodioca od marta 2015. godine kada je bivša direktorka razrešena dužnosti na lični zahtev, sve do izbora novog direktora u februaru 2016. godine.

Usvajanje strategije daće novi zamajac razvoju civilnog društva u Srbiji, a građani i građanke mogu već sada da pročitaju nacrt strategije i informišu se o udruženjima koja se osnivaju za dobrobit čitave društvene zajednice.  


[1] http://www.crnps.org.rs/kako-osnovati-i-registrovati-nvo?lang=en





Članci

  • Organizacije za dobrobit društvene zajednice +

    Organizacije za dobrobit društvene zajednice Opširnije...
  • Dobrobit i prava životinja +

    Dobrobit i prava životinja Opširnije...
  • Politička korektnost i životinje +

    Politička korektnost i životinje Opširnije...
  • Prihvatilišta - kazna za životinje +

    Prihvatilišta - kazna za životinje Opširnije...
  • Eutanazija napuštenih životinja neće doneti ništa dobro društvima sa ratnim nasleđem +

    Eutanazija napuštenih životinja neće doneti ništa dobro društvima sa ratnim nasleđem Opširnije...
  • Promene u ponašanju ljudi rešavaju problem napuštenih životinja +

    Promene u ponašanju ljudi rešavaju problem napuštenih životinja Opširnije...
  • Čime se bave udruženja za zaštitu životinja? +

    Čime se bave udruženja za zaštitu životinja? Opširnije...
  • 1