Nataša Vukmirović
LINK PLUS
16.9.2013.

Problem napuštenih životinja jedan je od najsloženijih problema s kojim se suočavaju sve lokalne samouprave u Srbiji. On počiva na neodgovornom ponašanju pojedinaca koje niko ne kontroliše i ne sankcioniše, a koji direktno utiču na stvaranje ulične populacije pasa i mačaka. Radi se o složenom društvenom problemu za čije rešavanje je neophodno angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti i primena multidisciplinarnog pristupa. Organizacije civilnog društva godinama ukazuju na neophodnost promene u ponašanju ljudi da bi problem bio trajno i sistemski rešen.

Ovom važnom zelenom temom se veoma ozbiljno bave i evropski parlamentarci. U oktobru 2011. godine Evropski parlament je usvojio Deklaraciju o kontroli brojnosti populacije pasa u Evropskoj uniji (0026/2011). Ona nalaže da države članice EU usvoje sveobuhvatne strategije za kontrolu brojnosti populacije pasa i mačaka koje počivaju na odgovornom vlasništvu, trajnom obeležavanju pasa i mačaka mikročipom i registraciji, vakcinaciji protiv besnila i sterilizaciji, te edukaciji. Propisi u oblasti veterinarstva i dobrobiti životinja u Srbiji sadrže iste principe.

Usvajanjem Zakona o veterinarstvu 2005. godine, Srbija je počela da stvara modernu zakonsku regulativu u oblasti veterinarstva i zaštite dobrobiti životinja, uglavnom po ugledu na nemačke propise, uzimajući u obzir specifičnosti naše sredine. Zakon o dobrobiti životinja bio je spreman već tada, ali on je usvojen tek u junu 2009. godine. Podzakonska akta usvajala su se sporo, često ne služeći efikasnijoj primeni dva značajna zakona. Dosledno sprovođenje propisa u dve navedene oblasti omogućilo bi rešavanje većine problema, kao i uviđanje eventualnih nedostataka koji bi mogli da se isprave izmenama i dopunama zakona ili usvajanjem posebnih propisa za rešenje najsloženijih problema.

Međutim, osam godina nakon usvajanja Zakona o veterinarstvu i četiri godine nakon usvajanja Zakona o dobrobiti životinja, veliki broj opština i gradova nije usvojio program kontrole i smanjenja populacije napuštenih životinja, nije osnovao zoohigijensku službu na svojoj teritoriji, nema prihvatilište za napuštene životinje, ne leči napuštene životinje, eutanazira napuštene životinje u suprotnosti sa članom 15. Zakona o dobrobiti životinja, usvojio je odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca u suprotnosti sa odredbama Zakona o dobrobiti životinja, ne sarađuje sa udruženjima i često im zabranjuje ulazak u prihvatilišta za napuštene životinje, netransparentno troši novac iz budžeta.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je eutanazija napuštenih životinja najneefikasnija mera za ograničavanje njihove brojnosti. Gde god se sprovodi hvatanje i ubijanje napuštenih životinja, problem se ne rešava jer se na mestima sklonjenih pasa i mačaka ubrzo pojavljuju nove životinje koje su izbačene iz domova svojih neodgovornih vlasnika. Isto važi i za opštine i gradove koje su problem pokušale da reše sklanjanjem pasa u prihvatilišta.

Svaki problem, pa i opasnost od ujeda i besnila mora da se stavi u realne okvire: procenti pasa i mačaka zaraženih besnilom u Srbiji ukazuju da opasnost gotovo da više i ne postoji. U Srbiji je zabeležen trend pada broja dijagnostifikovanih slučajeva besnila od 2008. godine i sada se svodi na nekoliko slučajeva pasa i mačaka zaraženih besnilom godišnje. Vodeće međunarodne organizacije koje su autoriteti u ovoj oblasti, od Svetske organizacije za zdravlje životinja OIE, preko veterinarskih asocijacija do Alijanse za kontrolu besnila preporučuju da zemlje u kojima postoji populacija napuštenih životinja primenjuju CNR (uhvati, steriliši, pusti) metod za pse i TNR (uhvati u zamku, steriliši, pusti) metod za mačke jer su tretirane životinje bezbedne za ljudske zajednice u kojima žive (sterilisane, čipovane, vakcinisane, očišćene od parazita). OIE za sebe tvrdi da je postala lider u promovisanju zaštite dobrobiti životinja iako je nekad svoje preporuke zasnivala na prevaziđenim načelima zoohigijene koja u Srbiji i dalje dominiraju. Srbija je član OIE i morala bi da se pridržava preporuka te ugledne organizacije.

Strategijom CNR (Catch-Neuter-Return) i TNR (Trap-Neuter-Return) je predviđeno da se napušteni psi i mačke nakon sterilizacije, čipovanja, vakcinacije protiv besnila i čišćenja od parazita vraćaju na staništa na kojima su uhvaćeni, nakon čega brigu o njima preuzimaju građani, kao i da se u prihvatilištima malih kapaciteta (mini azilima) zadržavaju samo stare i slabe životinje čiji je opstanak na ulici ugrožen, te psi koji su ujeli ljude. Psi i mačke koji su prošli program sterilizacije, čipovanja i vakcinacije vraćaju se na svoja staništa, gde čuvaju teritoriju od dolaska novih nesterilisanih jedinki.

Nacionalna stragija kontrole i smanjenja brojnosti pasa i mačaka podrazumevala bi da država sprovodi mere protiv napuštanja (kontrola vlasnika pasa i mačaka, odnosno kontrola čipovanja i registracije kućnih ljubimaca, obezbeđivanje besplatnih sterilizacija, destimulacija držanja nesterilisanih pasa i mačaka, rana socijalizacija i trening svih pasa, kontrola odgajivačnica i ilegalne odgajivačke delatnosti, edukacija građana, naročito vlasnika pasa i mačaka o odgovornom vlasništvu i propisima, udomljavanje napuštenih životinja, sprovođenje kaznenih odredbi i strogo kažnjavanje napuštanja i zločina nad životinjama), usled čega bi došlo do naglog opadanja brojnosti napuštenih životinja i trajnog rešenja problema.

Sve zainteresovane strane i predstavnici gradova i opština trebalo bi da sednu za isti sto i zajedno zatraže da se enormna sredstva koja izdvajaju za saniranje posledica napuštanja pasa i mačaka (eutanaziju, prihvatilišta, odštete na ime ujeda pasa) preusmere na rešavanje uzroka problema koje će dovesti do trajnog rešenja.Za efikasno trajno sistemsko rešavanje problema neophodno je uključivanje svih zainteresovanih strana, stručne javnosti i civilnog sektora koji se još uvek ne vidi kao važan partner državne uprave i lokalnih zajednica. Predstavnici svih nivoa vlasti skloni su izjavama da problem napuštenih životinja ne može da se reši na human i zakonit način. Istovremeno, gotove predloge koje im godinama dostavljaju organizacije civilnog društva ignorišu ili odbacuju bez razmišljanja.

Procenjuje se da čak 75% svetske populacije pasa nema vlasnika, kao i da je oko 70% napuštenih pasa nekad imalo vlasnika. Ruski biolog Andrej Pojarkov (Andrei Poyarkov) koji se već 30 godina bavi proučavanjem populacije uličnih pasa u Moskvi tvrdi da je samo 3% pasa sposobno da na ulici preživi dovoljno dugo da bi uopšte imalo potomke i da zapravo neodgovorni vlasnici pse konstantno izbacuju iz svojih domova, tako da je procenat direktno napuštenih pasa 97%. Ovaj podatak dovoljno govori o neefikasnosti eutanazije zdravih napuštenih životinja u zemljama u kojima postoji veliki broj neodgovornih građana koji pse udomljavaju samo privremeno i potom ih izbacuju na ulicu. Primeri dobre prakse država koje imaju slične propise kao Srbija dokazuju da je moguće uticati na ponašanje ljudi i rešavati probleme u oblasti zaštite dobrobiti životinja na inteligentan i originalan način.

Tekst je u celosti objavljen na blogu Zelenih Srbije

Članci

  • Organizacije za dobrobit društvene zajednice +

    Organizacije za dobrobit društvene zajednice Opširnije...
  • Dobrobit i prava životinja +

    Dobrobit i prava životinja Opširnije...
  • Politička korektnost i životinje +

    Politička korektnost i životinje Opširnije...
  • Prihvatilišta - kazna za životinje +

    Prihvatilišta - kazna za životinje Opširnije...
  • Eutanazija napuštenih životinja neće doneti ništa dobro društvima sa ratnim nasleđem +

    Eutanazija napuštenih životinja neće doneti ništa dobro društvima sa ratnim nasleđem Opširnije...
  • Promene u ponašanju ljudi rešavaju problem napuštenih životinja +

    Promene u ponašanju ljudi rešavaju problem napuštenih životinja Opširnije...
  • Čime se bave udruženja za zaštitu životinja? +

    Čime se bave udruženja za zaštitu životinja? Opširnije...
  • 1